Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Albanije Iljir Meta boraviće danas u jednodnevnu zvaničnu posetu Beogradu, tokom koje će se sastati sa visokim zvaničnicima Srbije.

Iljir Meta će razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem i potpredsednikom Vlade Srbije za evropske integracije Božidarom Đelićem.

Prema najavama iz Tirane, glavne teme razgovora šefa albanske diplomatije sa zvaničnicima u Beogradu biće odnosi dve zemlje, stabilnost regiona i integracija balkanskih zemalja u Evropsku uniju.

Albanija smatra da je poseta potpredsednika njene vlade i ministra spoljnih poslova  Beogradu "istorijska", izjavio je u Tirani šef Metinog kabineta Sokol Dervišaj.

Kako je rečeno agenciji Beta u ambasadi Albanije u Beogradu, Meta će u petak prisustvovati i komemoraciji povodom godišnjice ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.

Grčka je ponovo blokirana štrajkom jer su drugi put ovog meseca najveći sindikati privatnog i javnog sektora pozvali na jednodnevnu generalnu obustavu rada širom zemlje nezadovoljni zbog novih vladinih mera štednje za izlazak Grčke iz nezapamćene dužničke krize.

Gradski saobraćaj u Atini i Solunu gotovo je u potpunom prekidu - ne saobraćaju metro, autobusi, trolejbusi i tramvaji.

Javne službe i škole obustavile su rad, dok bolnice ostaju otvorene samo za hitne slučajeve.

Od ponoći je na 24 sata obustavljen i avionski saobraćaj, a štrajku su se pridružili i sindikati kontolora letova.

"Već je trebalo da stignem u Solun, ali, zbog štrajka ću morati da čekam sutrašnji dan. Takav je život u Grčkoj", kaže jedna stanovnica Atine.

Svi brodovi su u lukama, a vozovi u železničkim depoima. Delimičan štrajk najavili su i bankari, a protestuje i medijski sektor, pa se dnevni listovi u petak neće prodavati.

Dva najveća sindikata pozvala su na proteste dva i po milona svojih članova, što je polovina grčke radne snage.

Veliki gradovi biće pozornica na desetine skupova i manifestacija, kojima će se pridružiti i policajci i vatrogasci.

Oko dva sata posle ponoći železnički saobraćaj na pruzi Beograd-Bar je normalizovan.

Na deonici Požega-Valjevo, između stanica Lastra i Samari, juče oko 17.30 sati, voz koji je saobraćao iz Beograda za Kraljevo naišao je na snežni nanos.

Drumska cisterna "Jugopetrola, koja je prevozila benzin, prevrnula se juče u popodnevnim časovima između železničkih stanica Kalenići i Kosjerić.

Prilikom prevrtanja cisterne benzin se izlio, pa je Ministarstvo unutrašnjih poslova iz preventivnih razloga na ovoj deonici obustavilo i drumski i železnički saobraćaj dok se nije obavilo pretapanje benzina u drugu cisternu.

Zbog toga je u Kalenićima stojao putnički voz koji je iz Vrbnice saobraćao ka Beogradu, a u Kosjeriću brzi voz koji je iz glavnog grada Srbije saobraćao ka Baru.

"Železnice Srbije", kako se navodi u saopštenju, zbog nepristupačnosti terena i loših vremenskih uslova nisu uspele da organizuju autobuski prevoz za putnike tri voza, koji su čekali da saobraćaj bude normalizovan.

KURSNA LISTA BR. 47
ZA DEVIZE

FORMIRANA NA DAN 11. 03. 2010. GODINE

Na području Srbije pada umeren do jak sneg praćen jakim udarima vetra. Sneg najjače pada na području Dimitrovgrada, Negotina i Kruševca, a u Pančevu, deo grada ostao je bez struje, jer je nevreme prouzrokovalo kvar na jednoj od trafostanica. 

U košavskom području, posebno u južnom Banatu i na Crnom vrhu, udari vetra dostižu brzinu i do 22 metara u sekundi, saobraćaj je jako otežan, jer je zbog mećave vidljivost smanjena.

Saobraćaj je bio u prekidu i na deonici Paraćin - Ćuprija. Na autoputu Beograd - Novi Sad nekoliko vozila sletelo je s puta. U Beogradu je zabeleženo više od stotinu udesa.

Gotovo na svim saobraćajnicama ima snega na putu, a ponegde i leda, pa se vozačima ali i pešacima savetuje krajnji oprez.

Na pojedinim deonicama ima snežnih nanosa zbog jakih bočnih udara vetra. Vozačima se preporučuje da prilagode vožnju nepovoljnim veremenskim prilikama. Kolovozi u nižim predelima su mokri ili pod mestimično raskvašenim snegom visine od jedan do pet centimetara.

Na putevima u planinskim predelima zapadne, centralne i istočne Srsbije, a posebno preko planinskim prevoja, kao i na putevima koji vode ka zimskim turističkim centrima ima snega na kolovozu visine od pet do 10 centimetara, zbog čega je obavezna upotreba zimske opreme i lanaca.

Neprohodni putevi 

Zbog visokih snežnih nanosa i vetra olujne jačine, neprohodni su putevi R-105, deonica Bor-Žagubica preko Crnog Vrha i R-104, deonica Žagubica-Jasikova.

Odrona ima na Đerdapskoj magistrali, naročito na deonicama kod Dobre, na Boljetinskom brdu i u blizini Donjeg Milanovca, na Ibarskoj i Jadranskoj magistrali, kroz Sićevačku, Grdeličku, Ovčarsko-kablarsku i Drensku klisuru, kako i na magistralnim putevima M-8, deonica Novi Pazar-Sjenica, i M-24, deonica Kučevo-Majdanpek, kod Blagojevog kamena.

Klizišta ima na magistralnim putevima M-5, deonica Sušica-Vardište, kod Mokre Gore, i M-19.1, deonica Volujac-Kadinjača, gde je kolovoz sužen.

Na magistralnom putu M-5, deonica Požega-Užice, u Užićima, kod skretanja za Zlakusu, zbog klizišta se saobraćaj obavlja usporeno, jednom kolovoznom trakom, uz naizmenično propuštanje vozila.

Upozorava se na pojavu takozvanih udarnih rupa na većini putnih pravaca.

U Beogradu, na mostu "Gazela", u smeru od Beograda ka Novom Beogradu zabranjen je saobraćaj za sva teretna vozila preko 3,5 tone nosivosti. Vozila preko 3,5 tone nosivosti koja iz pravca Niša idu prema Novom Beogradu preusmeravaju se u Bubanj Potoku na obilazni put oko Beograda.

Teretna vozila koja iz Beograda i okoline, kao i iz Banata, idu ka Novom Beogradu, Novom Sadu ili Sremskoj Mitrovici, preusmeravaju se na most preko Save kod Ostružnice, na obilaznicu i AP E-70.

Na autoputu E-75, na deonici od Vrčina do Malog Požarevca u smeru od Beograda ka Nišu je zbog klizišta sužen kolovoz u dužini od oko 1.000 metara.

Na autoputu E-75 Beograd-Niš, u smeru ka Nišu, ispred mesta Ražanj, zbog klizišta su zatvorene vozna i zaustavna traka u smeru ka Nišu.

Na magistralnom putu M-22, koji od Beograda, preko Novog Sada, vodi ka Subotici, zabranjen je saobraćaj kamionima nosivosti preko 12 tona i oni se usmeravaju na autoput E-75, deonica Beograd-Subotica.

Na magistralnom putu M-22, između Novog Sada i Srbobrana, potpuno je obustavljen saobraćaj preko starog Sentandrejskog nadvožnjaka preko autoputa E-75. Saobraćaj će biti obustavljen do početka jula. Saobraćaj je usmeren na novi nadvožnjak preko autoputa E-75.

Zbog klizišta na magistralnog putu M-21, na obilaznici oko Valjeva, saobraćaj je u prekidu, pa se vozila usmeravaju kroz grad. 

Viši sud u Londonu danas odlučuje o eventualnom puštanju iz pritvora nekadašnjeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića.

Kako javlja Bi-Bi-Si, britanski sud će saslušati argumente Ganićevih advokata, koji su priložili i neophodnih 300.000 funti kaucije za njegovo puštanje iz pritvora.

Srbija na ročištu treba da priloži nove činjenice o navodnoj Ganićevoj umešanosti u ratne zločine, u odnosu na one koje je razmotrio Haški trubunal 2003. godine, kada je zaključio da nema dovoljno dokaza protiv bivšeg bosanskog zvaničnika, navodi Bi-Bi-Si.

Srbija je juče uputila molbu za Ganićevo izručenje, kao i obimnu sudsku dokumentaciju na osnovu koje bi Ganić trebalo da bude izručen Višem sudu u Beogradu, koji protiv njega vodi krivični postupak.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je juče da Srbija raspolaže čvrstim dokazima o učešću Ganića u napadu na kolonu JNA u Sarajevu 1992. godine.

"Ministarstvo pravde je Velikoj Britaniji uputilo zvaničan zahtev za izručenje Ganića Srbiji zbog zločina u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine, kao i više stotina strana konkretnih dokaza koji jasno govore o učešću i o samom zločinu, kako Ganića, tako i drugih lica koja su učestvovala u tom događaju", precizirao je Homen.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je najvažnije da nijedno od lica osumnjičenih za ratne zločine ne izbegne pravdu, naveo je Homen i dodao da je manje bitno da li će zbog toga odgovarati pred Haškim tribunalom, ili pred sudovima bivših jugoslovenskih republika.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je juče da je odlazak predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića u London, u posetu Ganiću, zloupotreba funkcije što ne doprinosi stabilizaciji stanja i razumevanju u BiH.

Ejup Ganić uhapšen je 1. marta na aerodromu Hitrou, na osnovu zahteva srpskih vlasti koje ga, osim zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, terete za još dva krivična dela.

Na današnji dan 1887. godine osnovano prvo niško pozorište "Sinđelić"- danas Niško narodno  pozorište. Pozorište u Nišu pod nazivom "Sinđelić" osnovao je Mihailo Dimić, spojivši svoju i putujuću družinu Dragutina Jovanovića. Prva predstava na niškim pozorišnim daskama bila je drama "Srpski ajduci" Jovana Sterije Popovića, a izvedena je u sali kafane "Knez Mihajlo". Dugo vremena Niš nije imao sreće sa stalnim pozorištem. Još je kraljica Draga 1900. godine, pokušala da daruje gradu teatar, ali bez uspeha. Tek 1921, Niš dobija Gradsko povlašćeno pozorište, koje se najpre nalazilo u kafani "Evropa", pa u Zanatskom domu, a 1929. postaje Pozorište Moravske banovine. U novu zgradu, vernu kopiju nešto starije minhenske "Folksbine", useljava se 1938. Za to je najzaslužniji  ondašnji gradonačelnik Niša, Dragiša Cvetković, kasnije predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije. Govor koji je Cvetković održao povodom početka izgradnje pozorišta, uzidan je u njegove temelje. Tokom Drugog svetskog rata pozorište nije prekidalo rad, a od oslobođenja deluje pod imenom Narodno pozorište.

1544. - Rođen Torkvato Taso, italijanski književnik
(Sorento, 11. 03. 1544 - Rim, 25. 04. 1595)

1876.   - Umro Jovan Filipović, pravnik, sudija, ministar pravde i prosvete  Srbije
(Sremski Karlovci,    1819 - Beograd, 11. 03. 1876)

1882.   - Rođen Dušan Šijački, novinar i književnik, predsednik Društva novinara Jugoslavije
(Stari Futog, 11. 03. 1882 - Beograd, 10. 08. 1958)

1911. - Rođen ser Ficroj Maklejn, britanski general, diplomata i  pisac,  šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu
(Škotska, 11. 03. 1911 - Škotska, 15. 06. 1996 )

1915. - Podignuta austrougarska optužnica protiv Alekse Šantića

1916. - Počelo prebacivanje srpskih vojnika sa Krfa na Solunski front

1916. - Rođen Džejms Harold Vilson, britanski publicista, političar i državnik,  premijer Velike Britanije
(Kaulerslej, 11. 03. 1916 - London, 24. 05. 1995)

1921. - Rođen Astor Pjacola, argentinski kompozitor, tvorac "novog  tanga"
(Mar del Plata, 11. 03. 1921 - Buenos Aires, 04. 07. 1992)

1943. - Rođen Adam Puslojić, književnik i prevodilac
(Kobišnica, 11. 03. 1943)

1946. - Rođen Jurij  Bajec, ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ekonomski savetnik premijera Srbije
(Brežice, 11. 03. 1946)

1955. - Umro Aleksandar Fleming, škotski bakteriolog, pronalazač  penicilina,  nobelovac
(Lohfild, 06. 08. 1881 - London, 11. 03. 1955)

1977. - Rođen Stefan Arsenijević, reditelj
(Beograd, 11. 03. 1977)

1981. - Pod parolom "Kosovo- republika" počele studentske demonstracije kosovskih  Albanaca

1996. - Umrla Biljana Jovanović, književnica
(Beograd,    1953 - Ljubljana, 11. 03. 1996)

2000. - Umro Ivo Robić, pevač i kompozitor
(Bjelovar, 29. 01. 1923 - Rijeka, 11. 03. 2000)

2002. - Umro Džejms Tobin, američki ekonomista, nobelovac
(Šampejn, 05. 03. 1918 - Njujork, 11. 03. 2002)

2002. - Umro Franjo Kuharić, kardinal, zagrebački nadbiskup
(Pribić,15. 04. 1919 - Zagreb, 11. 03. 2002)

2004. - Teroristički napad u Madridu

2005. -Umro Momčilo Popović, novinar i urednik RTB-a
(Bitolj, 10. 06. 1937 - Beograd, 11. 03. 2005)

2006. - Umro Slobodan Milošević, političar i državnik, predsednik Srbije i Savezne  Republike Jugoslavije, predsednik  Socijalističke partije Srbije
(Požarevac, 20. 08. 1941 - Hag, 11. 03. 2006)

2009. - Umro Senad Beganović, fudbaler Radničkog iz Niša  i Vojvodine
(Priboj,       1961 - Novi Sad, 11. 03. 2009)

2009. - Umro Peter Bačo, mađarski filmski reditelj
(Košice, 06. 01.1928 - Budimpešta, 11. 03. 2009)

Podsećamo vas da i Vi možete biti naš gledalac reporter, ali molimo vas da uz fotografiju pošaljete i svoje ime i prezime.

Interesantnu fotografiju ili kraći filmski zapis možete nam slati elektronskom poštom ili MMS-om.

Imejl adrese su: webdesk@rts.rs i gledalacreporter@rts.rs

Telefon za MMS je 064-861-10-10.

Najbolje fotografije nagrađuju Jutarnji i Beogradski program.

Navršavaju se četiri godine od smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, koji je umro u pritvoru Haškog tribunala, gde mu je suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Haški proces, prekidan više puta zbog Miloševićevog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine.

Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kome je prisustvovalo oko milion ljudi.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji posle Drugog svetskog rata, decembra 1990. godine , izabran je za predsednika Srbije.

Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke, nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.

Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.

Desetogodišnja vladavina završena je krajem 2000. godine

Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.

Bila je to prva u istoriji optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.

Dok su mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika i medicinski stručnjaci poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.

Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Istog dana više od 50.000 Miloševićevih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Sahranjen je u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće, gde će povodom godišnjice njegove smrti, predstavnici SPS-a i Udruženja "Sloboda" položiti vence.

KOPAONIK, 11. marta (Tanjug) Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije , koje je jedan od organizatora Biznis foruma na Kopaoniku, Toplica Spasojević, izjavio je danas Tanjugu da je taj skup bio prilika da predstavnici izvršne vlasti, privrede i akademske zajednice sučele mišljenja i izrazio očekivanje da će posle toga biti preduzeti neki konkretni potezi za poboljšanje stanja u srpskoj privredi. 'Predstavnici izvršnih vlasti su čuli šta muči privredu, u kom pravcu treba da idemo i ja očekujem posle ovoga da se i neke konkretne stvari preduzmu', rekao je Spasojević.

BEOGRAD/NJUJORK, 11. marta (Tanjug) - Sud u Njujorku nije na ročištu održanom u sredu doneo odluku da li će i pod kojim uslovima srpskom glumcu Žarku Lauševiću dozvoliti dalji boravak u Sjedinjenim Američkim Državama. Lauševićev advokat Timoti Grifin izjavio je večeras Tanjugu da je razmatranje zahteva njegovog klijenta za boravak u SAD sud odložio za kraj aprila, a da će tačan datum biti naknadno određen.

BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Izložba 'Srbija - sveto tle evropske kulture' biće otvorena, u Femorou, u francuskoj oblasti Vandeja, u nastavku predstavljanja domaće kulturne baštine u svetu saopšteno je u Beogradu. Predstavnica okruga Vandeja Mišel Pelo kazala je juče na konferenciji za novinare u Etnografskom muzeju da će u rudarskoj kapeli u mesto Femoro 26. marta biti predstavljene srpske ikone, narodne nošnje, predmeti od srebra, a posetiocima će biti približeni praznici kao što su Uskrs i slave, zatim kult pokojnika i nadgrobni spomenici.

PRAG, 11. marta (Tanjug) - Politički savetnik Tužilaštva Haškog tribunala Frederik Svinen izjavio je da u ovom trenutku nije na tom sudu da odlučuje da li nacionalna tužilaštva imaju dovoljno validnih dokaza u slučaju bivšeg člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića, odnosno, koje lokalno tužilaštvo treba da ima jurisdikciju kada je reč o slučaju 'Dobrovoljačka'. Svinen je za radio 'Slobodna Evropa' izjavio da je Tužilaštvo svoju ocenu datu 2003. godine da nema dovoljno dokaza da Ganić bude optužen, prosledilo kancelariji državnog tužioca Bosne i Hercegovine, gde se i danas nalazi, i da je to učinjeno u skladu sa sporazumom između BiH, Srbije i Hrvatske, koji je bio na snazi do 2004.

BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Novi igrani film poznatog hrvatskog reditelja Rajka Grlića 'Neka ostane među nama', premijerno će biti prikazan večeras u Beogradu u bioskopu Kolosej Multipleks, najavio je distributer 'Sinears'. Glavne uloge tumače Predrag-Miki Manojlović, Bojan Navojec, Daria Lorenci, Ksenija Marinković i Nataša Dorčić.

BEOGRAD, 11. marta 2010. (Beta) - Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Albanije Iljir Meta sastaće se u četvrtak u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem.

Meta bi, kako se očekuje, trebalo da razgovara i sa potpredsednikom vlade Srbije Božidarom Djelićem.

Prema najavama iz Tirane, glavne teme razgovora šefa albanske diplomatije sa zvaničnicima u Beogradu biće odnosi dve zemlje, stabilnost regiona i integracija balkanskih zemalja u Evropsku uniju.

BEOGRAD, 10. marta 2010. (BETA) - Predlog zakona o izmenama zakona o medjunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju proističe iz medjunarodnih obaveza Srbije i članstva u Medjunarodnom transportnom forumu, a predvidja i oštrije kazne za strane prevoznike u Srbiji, rekao je u sredu ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić.

Obrazlažući predlog izmena i dopuna tog zakona Mrkonjić je rekao da je sadašnji zakon donesen 1998. godine i da ne poznaje CENT - medjunarodnu multilateralnu dozvolu. "Kaznena politika Srbije prema stranim prevoznicima na teritoriji Srbije je daleko blaža od kaznene politike stranih zemalja kroz koje se kreću srpski prevoznici, a što ih dovodi u neravnopravan položaj na medjunarodnom transportnom tržištu", rekao je Mrkonjić u Skupštini Srbije.

On je dodao da se izmenama i dopunama zakona izlazi u susret zahtevu srpskih prevoznika za ravnomernu i recipročnu kaznenu politiku u odnosu na strane prevoznike, kao i da one proističu iz medjunarodnih obaveza Srbije "i zato se i donose po hitnom postupku".

Mrkonjić je ukazao da Srbija danas raspolaže malim brojem CENT dozvola za 2010. godinu - sa samo 941 dozvolom, i da je taj broj daleko ispod potreba srpskih prevoznika, koji zbog toga nisu u mogućnosti da prevezu robu koja se pojavljuje na srpskom transportnom tržištu.

BEOGRAD, 10. marta 2010. (Beta) - Raspravu o izmenama Zakona o državnom premeru i katastru u Skupštini Srbije u sredu je obeležila oštra polemika ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića i poslanika Nove Srbije Velimira Ilića, koji je bivši ministar infrastrukture.

Polemiku je otvorilo Ilićevo pitanje povodom, kako je naveo, neobjašnjivog izdavanja dozvole za posao u oblasti telekomunikacija "po ubrzanoj proceduri i bez tendera" firmi čiji je vlasnik "sumnjivi biznismen" Ratko Tomažić iz Slovenije. "On (Tomažić) važi za najopasnijeg čoveka u Sloveniji kada je reč o kriminalnim radnjama", rekao je Ilić i dodao da Tomažića zovu "slovenački Cane" i da njegova firma nema licencu za takvu vrstu radova.

Dulić je poručio Iliću da već dva meseca pokušava da skandalizuje posao koji je, kako je naveo, dobar za Srbiju i koji je uradjen po zakonu, i od koga je pet miliona evra uplaćeno Putevima Srbije, a milion evra u budžet. "Reč je o civilizacijskoj razlici izmedju mene i vas", rekao je Dulić i dodao da će se svaka dozvola izdavati efikasno i po zakonu i da će biti postupljeno isto kada bi se Ilić obratio da želi da gradi kliniku u Kačulicama.

Ministar je rekao da nema nikave veze sa vlasnikom firme iz Slovenije i odbacio navode da se sa njim sreo u Londonu na skupu o zastiti životne sredine i razgovarao o osnivanju brokerske kuće. "U životu nisam bio u Londonu. Onaj ko to tvrdi laže kao pas. Nije vam strano da izmišljate", rekao je Dulić i dodao da Ilić nije imao nameru da štiti zakon nego monopole stvorene u vreme dok je bio na vlasti.

BEOGRAD, 10. marta 2010. (Beta) - Optuženi Dejan Stojadinović koji se tereti za napad na lidera Nove Srbije (NS) Velimira Ilića izjavio je u sredu na početku sudjenja da nije hteo fizički da se obračuna, nego da se sa Ilićem verbalno "raspravi".

Stojadinović, okrivljen za nasilničko ponašanje na javnom skupu za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, rekao je pred sudskim većem Višeg suda u Beogradu da protiv Ilića nema "ništa lično" i da misli da ga čak nije ni udario.

"Pritrčao sam u afektu Velji Iliću, ali nisam hteo da se fizički obračunam, nego da se sa njim raspravim. Kad sam prišao, masa je krenula na mene i počeo sam da mašem rukama. Mislim da ga čak nisam ni udario", rekao je Stojadinović. On je rekao da je hteo da se izvuče iz mase i da ga je policajac odvukao do ulaza u najbližu zgradu, ali da su ljudi tu nastavili da ga tuku pesnicama i letvama, pa su u metežu daskom udarili i policajca.

Kako je objasnio, do incidenta tokom stranačkog skupa NS i Demokratske stranke Srbije (DSS) u Knez Mihailovoj 5. februara 2009. godine, došlo je nakon što su ga dvojica muškaraca sprečila da prodje pored okupljenih, zapretivši mu da će "proći kao Djindjić". Optuženi je sudiji pokazao da na ruci ima istetoviran lik bivšeg premijera Srbije Zorana Djindjića, ali nije mogao da kaže zašto mu je upućena takva pretnja i da li su te dve osobe bile pripadnici stranačkog obezbedjenja.

Sudjenje Stojadinoviću biće nastavljeno 6. aprila, a trebalo bi da u svedoče Velimir Ilić i funkcioneri NS-a i DSS-a Dubravka Filipovski, Jovan Marić i Miroslav Markićević.

BEOGRAD, 10. marta 2010. (Beta) - Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da je u sredu nadležnim organima Velike Britanije uputilo molbu za izručenje bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića.

Molba sa obimnom sudskom dokumentacijom upućena je Velikoj Britaniji radi predaje Ganića (64) Višem sudu u Beogradu u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Srbiji. Britanski sud odredio je da Srbija molbu za izručenje Ganića i prateću sudsku dokumentaciju treba da dostavi do 7. aprila.

Kako je javila Televizija Federacije BiH (FTV), predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić danas je otputovao u Veliku Britaniju a razlog posete je slučaj ratnog člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića.

Silajdžić, javljaju mediji u Federaciji BiH, želi da pruži podršku Ganiću, a u Londonu će obaviti i niz sastanaka sa vlastima Velike Britanije. Silajdžić planira da poseti Ganića u zatvoru, ako on sutra ne bude pušten uz kauciju.

Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.