Na severu i u planinskim predelima sa snegom, u ostalom delu zemlje kiša i susnežica. U nižim predelima padavine će biti uglavnom slabog intenziteta. Duvaće slab severozapadni vetar. Jutarnja temperatura od -3 do 2, najviša dnevna od 3 stepena do 7 stepeni.

Ni na dan inauguracije novog predsednika Sebastiana Pinere, Čile nije bio pošteđen jakog zemljotresa. Samo nekoliko trenutaka pred početak ceremonije, koja je bila skromna zbog nedavnog katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio zemlju, osetila su se tri snažna potresa.

Imeđu potresa, od kojih je najjači bio 7,2 stepena Rihterove skale, proteklo je samo nekoliko minuta.

Stanovništvo glavnog grada Santjaga panično je istrčalo na ulice. Izveštaja o šteti još uvek nema. Čileanska ratna mornarica proglasila je uzbunu zbog iopasnosti od cunamija.

Zemljotresi su uznemirili prisutne zvanice na inauguraciji konzervativca i milijardera Sebastijana Pinere.

Predsednici Perua i Kolumbije, Alan Garsija i Alvaro Uribe, takođe konzervativci, kao i levičarski lideri poput argentinskog predsednika Kristine Fernandes i bolivijskog predsednika Eva Moralesa, zabrinuto su posmatrali zidove kongresa koji su se ljuljali.

Pinera, bivši senator koji je završio studije ekonomije na američkom prestižnom univerzitetu Harvardu, trenutno se nalazi na 437. mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu sa imetkom procenjenim na 2,2 milijarde dolara. Svoje bogatstvo duguje poslovima sa kreditnim karticama i avioprevozom.

Čileanci se nadaju da će Pinjera iskoristiti svoje znanje ekonomiste da obnovi čileansku privredu, jednu od najrazvijenijih u Latinskoj Americi, uzdrmanu zbog posledica katastrofalnog zemljotresa od 27. februara.

Odlazeća predsednica Mišel Bačelet, političar leve orijentacije, povukla se sa predsedničke funkcije kao veoma popularna ličnost, uprkos kritikama upućenim njenoj vladi zbog spore pomoći nastradalima i oklevanja da pošalje vojsku kako bi sprečila pljačke posle zemljotresa.

Od 27. februara, kada je Čile pogodio katastrofalan zemljotres jačine 8,8 stepeni Rihterove skale, usledilo je još 268 potresa.

Do sada je identifikovano 452 poginulih u zemljotresu, ali bi konačni bilans mogao da bude više od 800 nastradalih. Uništeno je oko 500.000 kuća čiji bivši stanari sada žive na otvorenom u sve lošijim sanitarnim uslovima. Materijalna šteta meri se desetinama milijardi dolara.

Čile se nalazi na vrlo trusnom području, na pacifičkom "Vatrenom prstenu", gde se dodiruju pacifička i južnoamerička tektonska ploča.

Barža, koja se juče zarila u stub Pančevačkog mosta, jedna je od tri, koje su se zbog jakog vetra otkačile sa sidrišta "Betonjerke", na Adi Huji u Beogradu.

Druge dve, nošene snažnim vetrom i jakom strujom Dunava, takođe su doplovile do Pančevačkog mosta,  ali ih je zaustavila rečna policija.

U hvatanje otkačenih šlepova uključio se i novosadski tanker "Marija B", čija je posada pokušala da ih zaustavi i poveže, ali zbog lošeg vremena nije uspela u tome.

Barža je oštetila  jedan restoran na levoj obali Dunava i osim što su stvorene polučasovne gužve na Zrenjaninskom putu i na Bulevaru despota Stefana, posledica po plovila, most i bezbednost brodskog sabraćaja na Dunavu u nije bilo.

Vlasnik oštećenog restorana zabeležio je čitav događaj kamerom mobilnog telefona.

Predstavnici civilnog sektora preneli su ministarki pravde Snežani Malović zahtev više od 70 nevladinih organizacija za rehabilitaciju generala bivše Jugoslovenske narodne armije Vladimira Trfunovića.

General Trifunović je pre petnaest godina osuđen na sedam godina zatvora zato što je 1991. godine, posle višednevnih sukoba sa hrvatskim snagama, predao 250 vojnika iz kasarne u Varaždinu i tako im spasao živote.

Ministarka Malović je izrazila očekivanje da će sudska odluka o slučaju generala Trifunovića, pošto na nivou pravosuđa u narednom periodu budu sagledane sve činjenice, biti zasnovana isključivo na stručnoj osnovi.

"Očekujem da će ovoga puta odluka biti neopterećena određenim političkim primesama ili nekim davno prošlim društvenim okolnostima, što je na žalost bio slučaj", rekla je Malović posle razgovora sa predstavnicima više nevladinih organizacija koji smatraju da je general Trifunović nepravedno osuđen i da zaslužuje da bude rehabilitovan.

Inicijativu su podržale i mnoge ugledne i javne ličnosti. Miljenko Dereta iz Građanskih incijativa smatra da bi rehabilitacija generala Trifunovića bila preloman trenutak u odnosu Srbije prema prošlosti.

Ispravljanje nepravde i u Hrvatskoj 

Dereta će zahtevati da se prema Trifunoviću, kako kaže, ispravi nepravda i u Hrvatskoj, gde je osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zločina.

"Mi smo već u kontaktu sa ljudima u Hrvatskoj i sad zavisi od njih. Naš jak argument u podršci generalu Trifunoviću biće odluke koje budu doneli naše tužilaštvo i sudovi. Onda možemo reći, evo mi smo to kod nas uradili kako treba, sad je red da možda i vi kod sebe to uradite", rekao je Dereta.

General Trifunović, koji godinama veruje u pravdu, čeka novo suđenje, jer je presudu protiv njega nedavno poništio Vrhovni sud Srbije.

"Ja sam uvek očekivao da se nešto desi u tom mom slučaju nepravednog progona. A sad pošto je klupko počelo da se odmotava i led krenuo, ja se radujem i zahvalan sam ljudima koji su bacili svoj pogled na nepravdu i našli vremena, mogućnosti i snage da to rešavaju. Očekujem da se celokupni slučaj potpuno razreši do kraja", naveo je general Vladimir Trifunović.

Nekadašnji general JNA Vlado Trifunović živi od umanjene penzije na ivici egzistencije, u maloj sobi u jednom beogradskom hotelu.

Vlada Srbije je povukla iz skupštinske procedure predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Tu odluku Vlada je donela na današnjoj sednici, nakon što je kandidat za predsednika Komisije Borislav Galić odustao od kandidature.

Galić je, u izjavi dostavljenoj agenciji Beta, naveo da je odustajanje od kandidature njegova lična odluka i da ne želi da zbog zlonamernog pisanja pojedinih medija i optužbi koji su neutemeljeno izneli pojedini članovi Komisije, dovede u pitanje kredibilitet nosioca tako važne funkcije.

Galića je na čelo Komisije za zaštitu prava postavila Vlada Srbije u septembru 2009. godine, prema odredbama starog zakona koji je prestao da važi u januaru.

Na današnjoj sednici Vlada Srbije usvojila je i Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o regionalnom razvoju.

Vlada je donela i uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz ulaganje u poljoprivredna gazdinstva za proizvodnju mleka i mesa, kao i investicije u prerađivačke kapacitete za preradu mleka i mesa u 2010. godini.

Usvojene su i Uredba raspodeli i podsticajnih sredstava za očuvanje i održivo korišćenje genetičkih resursa domaćih životinja za 2010. godinu i Uredba o načinu korišćenja podsticajnih sredstava za podršku edukativnih i savetodavnih poslova u poljoprivredi za 2010. godinu.

Žalbeno veće Vrhovnog suda Hrvatske potvrdilo je prvostepenu oslobađajuću presudu generalu Rahimu Ademiju, za ratni zločin u Medačkom džepu, dok je generalu Mirku Norcu zatvorska kazna od sedam godina zatvora smanjena na šest godina, piše Večernji list.

Optužnica je Norca i Ademija teretila za ratni zločin počinjen u Medačkom džepu od 9. do 17. septembra 1993. godine, kada su u akciji oslobađanja toga područja ubijena 23 srpska civila i pet zarobljenih vojnika. Civili i zarobljenici su mučeni, a u razaranjima imovine uništeno je oko 300 objekata, pobijena je stoka, otrovani su bunari i opljačkane kuće.

Optužnicu za Medački džep prvobitno je podignulo tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ali su je u septembru 2005. godine prepustili hrvatskom pravosuđu.

Tokom suđenja odbrana generala Ademija tvrdila je kako je u Medačkom džepu postojala dvostruka linija zapovedanja. Njegovi branioci, Čedo Prodanović i Jadranka Sloković, tvrdili su da Ademi nije zapovedao akcijom.

Za vreme suđenja optuženi generali došli su u sukob zbog prebacivanja odgovornosti. Suđenje, tokom koga je ispitano je stotinak svedoka, počelo je u junu 2007, a presuda je doneta u maju 2008. godine.

Vrhovni sud je odluku, napisanu na 44 stranice, doneo u decembru prošle godine. Pre nekoliko dana ona je prosleđena strankama, piše Večernji list.

Norac se nalazi na služenju dvanaestogodišnje kazne zbog zločina iz 1991. godine u Gospiću, na koju je osuđen 2003. godine. Odslužio je više od polovine te kazne, a sada će mu kazna biti objedinjena.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saopštilo je da je podiglo optužnicu protiv Darka Radivoja (41) zbog sumnje da je 20. novembra 1991. godine, kao pripadnik milicije u sastavu TO Tenja, počinio ratni zločin protiv ratnih zarobljenika na teritoriji opštine Tenja u Hrvatskoj. 

Radivoju se stavlja na teret da je ubio Marjana Pleteša, pripadnika 130. brigade HV, koji je bio ranjen, a potom zarobljen.

Radivoj ga je, kako se navodi u optužnici, zajedno sa Brankom Stjepanovićem, takođe pripadnikom milicije, izveo iz ambulante u Tenji u nameri da ga preveze do komande u Boboti.

U blizini ulaza u pravoslavno groblje u mestu Ćelije izveo ga je iz vozila i u njega ispalio rafal iz automatske puške, nanevši mu povrede po glavi i po celom telu, usled kojih je kod Pleteše nastupila smrt, kaže se u saopštenju Službe za odnose sa javnošću Tužilaštva za ratne zločine Srbije.

Policija je uhapsila Milivoja Zarubicu (45), zvanog Puja, koji je javnosti poznat kao "Balkanski kralj trgovine ljudima", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Zarubica, javnosti poznat i kao ''Balkanski kralj trgovine ljudima'', je uhapšen na području mesta Blace kod Kuršumlije. Za njim je bio izdat nalog za hapšenje, zbog izdržavanja kazne zatvora u trajanju od četiri godine, po pravosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu.

Prilikom hapšenja, Zarubica je "koristio falsifikovana dokumenata na ime Zoran Papović, sa kojima je boravio na području Niša i Leskovca. Tamo se bavio trgovinom kulturnih dobara, pronađenih prilikom nezakonitih arheoloških iskopavanja na različitim lokacijama u Srbiji", navodi se u saopštenju.

Zarubicu je Viši sud u Beogradu 2004. i 2005, zajedno sa još 11 osoba, osudio za krivična dela vezana za trgovinu ljudima, zbog učešća u organizovanju prostitucije i protivpravnom lišenju slobode najmanje 11 moldavskih državljanki".

MUP navodi da je Milivoje Zarubica 2003. godine bio u bekstvu dva meseca, kada je policija za njim tragala zbog posredovanja u prostituciji i podseća da je tada uhapšen za vreme akcije "Sablja" u Batajnici.

"Tokom 1999. protiv njega su podnete tri krivične prijave", navodi MUP i precizira da je "u samo jednoj akciji protiv Zarubice, u decembru 1999. godine, policija u Resniku pronašla 46 devojaka iz Rumunije i Moldavije i 180.000 maraka".

U novembru 2008. godine Antimafijaški sud u Bolonji osudio ga je na 17 godina zatvora i novčanu kaznu od 150.000 evra, zbog krivičnih dela trgovine ljudima i mafijaškog udruživanja, dodaje se u saopštenju.

Zahtev penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevića da bude privremeno pušten na slobodu iz zdravstvenih razloga, Tribunal u Hagu je odbio.

Tribunal je generala Lazarevića nepravosnažno osudio na 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina nad Albancima na Kosovu 1999. godine, kada je on bio komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije.

Na tu presudu, uložio je žalbu, a žalbeni postupak je u toku. Lazarević je tražio da od 1. marta do 12. aprila bude pušten na privremenu slobodu, kako bi u Nišu bio podvrgnut operaciji tromboze na desnoj nozi.

Odbijajući zahtev, žalbeno veće Tribunala je podvuklo da su lekari u sudskom pritvoru i kardiovaskularni specijalisti utvrdili da ne postoji potreba da Lazarević bude operisan.

Kako je navedeno u odluci, lekari su Lazerviću prepisali drugu terapiju, preporučivši mu i da "nosi elastičnu čarapu".

Prošle godine, Tribunal je Lazarevića pustio na lečenje u Niš od 25. maja do 5. avgusta.

Podatke o zdravstvenom stanju Lazarevića, kao i svih drugih pritvorenika, Tribunal vodi kao poverljive. Iz dokumenata dostupnih javnosti proizlazi da je Lazarević, tokom prvostepenog suđenja, u Hagu već bio operisan, a da je i u Nišu bio podvrgnut hirurškom zahvatu.

Bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, general Lazarević osuđen je krajem februara na 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja prisilnog premeštanja, deportacija, ubistava i progona Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999. godine.

Na 15 godina zatvora, Tribunal je osudio i tadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića. Kazne od 22 godine zatvora zbog počinjenja narečenih zločina, sud je izrekao Nikoli Šainoviću, u to vreme potpredsedniku Savezne vlade, generalu Nebojši Pavkoviću, koji je bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije i policijskom generalu Sretenu Lukiću, tadašnjem šefu Štaba MUP Srbije na Kosovu.

Odbrane svih prvostepeno osuđenih najavile su žalbe, a isto je učinilo i Tužilaštvo.

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović prvostepenom presudom oslobođen je krivice. Na tu presudu, tužioci se nisu žalili.

General Lazarević je u pritvoru Tribunala od 2005. godine kada se dobrovoljno predao.

Protosinđel Simeon Vilovski uhapšen je u predgrađu Soluna u Grčkoj, izjavio je zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Grčka policija uhapsila je Vilovskog, za kojim je raspisana međunarodna poternica, oko podneva u predgrađu Soluna, rekao je Dačić.

Ministarstvo pravde Srbije će u najkraćem roku uputiti grčkim vlastima zahtev za izručenje protosinđela Simeona Vilovskog, rečeno je u tom ministarstvu. 

Grčkim pravosudnim organima će biti upućena molba za izručenje uz svu neophodnu sudsku dokumetaciju, poručuju iz srpskog Ministarstva pravde.

Protiv arhimadrita Simeona, bivšeg igumana manastira Banjska i smenjenog arhijerejskog zamenika Eparhije raško-prizrenske podneta je krivična prijava Višem tužilaštvu u Beogradu, a na teret mu se stavljaju finansijske zloupotrebe eparhijskih fondova u iznosu od više stotina hiljada evra.

Odlukom Sinoda Srpske pravoslavne crkve privremeno je razrešen dužnosti episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije, čiji je sekretar bio Vilovski.

BERLIN, 11. marta (Tanjug) - Predsedniku Srbije Borisu Tadiću ovog vikenda će u Bohumu, biti uručena nagrada 'Štajger', koja se dodeljuje za doprinos evropskom zajedništvu, otvorenosti i toleranciji. Nagrada je nastala iz privatne inicijative i želje za kulturnom, socijalnom i društvenom podrškom oblasti Rura, a ove godine se dodeljuje po šesti put za zasluge u oblasti muzike, sporta, medija, očuvanja životne okoline, filma, Evrope, odnosno, unapređenja evropskog zajedništva i humanitarnog angažmana.

KOPAONIK, 11. marta (Tanjug) - Glavne slabosti srpske ekonomije su nepovoljna struktura privrede, nereformisan javni sektor i prevelik broj suvišnih propisa, a najveće prednosti su jeftina i kvalifikovana radna snaga, geografski položaj i prirodni resursi, ocenjeno je danas na biznis forumu na Kopaoniku. Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić istakla je da su nasleđene slabosti, pored loše privredne strukture, i industrija koja je visokozavisna od uvoza sirovina i kapitala, kao i nepodudarnost ponude srpske privrede sa uvoznom tražnjom na ciljanim tržištima.

BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Predloge zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma o policijskoj saradnji i readmisiji danas su opozicione partije Srpska radikalna stranka (SRS) i Demokratska stranka Srbije (DS S), različito ocenile u Skupštini Srbije u Beogradu. Poslanici SRS su naveli da ne treba potpisivati sporazume sa zemljama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, dok je DS S navela da u potpisivanje tih dokumenata treba tražiti šansu i priliku za odbranu teritorijalnog integriteta Srbije.

BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Sedam godina od ubistva predsednika Vlade Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Ðinđića, DS će sutra obeležiti polaganjem venaca i odavanjem pošte, kao i organizovanjem finala takmičenja u besedništvu. Obeležavanje godišnjice Ðinđićeve smrti započeće okupljanjem Demokratske omladine kod Vukovog spomenika u 10 sati, odakle će biti organizovana šetnja do groba ubijenog premijera na Novom groblju u Beogradu, najavljeno je danas iz te stranke.

NOVI SAD, 11. marta (Tanjug) - Organizatori 'Noći muzeja' pozvali su fotoreportere, profesionalce i amatere, da učestvuju na nagradnom konkursu na temu zaštite životne sredine. Konkurs pod nazivom 'Ja ZA život planete' traje do 5. maja, a zainteresovani se pozivaju da fotografišu sve ono što prlja, zagađuje i kvari izgled datog grada.

BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Nacionalni štand Srbije na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Lajpcigu , od 18. do 21. marta, predsatviće ambiciozan program koji će značiti svojevrstan uvod u nastup Srbije kao počasnog gosta tog sajma 2011. godine, saopštilo je danas Ministarstvo kulture. Ovogodišnji nastup realizovan je u okviru ''''Fokus programa'''', programskih aktivnosti koje će u SR Nemačkoj i na nemačkom govornom području skrenuti pažnju na srpske autore, izdavače i izdavačku produkciju. Naše učešće na sajmu osmislio je Organizacioni odbor koji su činili pisci i izdavači Zoran Hamović, Vladislav Bajac, Laslo Vegel, Radoslav Petković i upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić. Oni će, zajedno sa ministrom kulture Nebojšom Bradićem, o nastupu Srbije upoznati javnost na konferenciji za novinare zakazanoj za 15. mart.

BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) - Predsednik takmičarske komisije Zajednice fudbalskih klubova Super lige Branislav Delić rekao je danas da je susret 18. kola između Borca i subotičkog Spartaka, koji je trebalo da se igra u subotu, odložen za 17. mart. Prema rečima Delića, Čačani nisu mogli da obezbede regularne uslove za igru zbog visokog snežnog pokrivača.

PREŠEVO, 11. marta 2010. (Beta) - Prva grupa srpskih i makedonskih gradjana albanske nacionalnosti, koji su neuspešno pokušali da dobiju azil u Belgiji, stigla je autobusom belgijskog Komesarijata za izbeglice oko 17 sati u Preševo, u pratnji policije.

Pratilac autobus iz belgijskog Komesarijata za izbeglice Berti Jegers izjavio je agenciji Beta da su iz Belgije ka Srbiji i Makedoniji krenule ukupno 44 osobe, od kojih su 19 gradjani Srbije a 25 Makedonije.

Prema njegovim rečima, put je protekao bez problema, a autobus je ranije svratio i do Bujanovca, gde je ostavio jednu porodicu. Nesudjeni azilanti iz okoline Preševa prilikom izlaska iz autobusa nisu hteli da daju izjave i sakrivali su lica od snimatelja. Medju njima je bilo i nekoliko maloletne dece.

Autobus je, nakon Bujanovca i Preševa, produžio u pratnji policije ka makedonskoj granici, a iz komesarijata je najavljeno da će za vikend biti vraćena još jedna grupa ljudi koji su pokušali da dobiju azil u Belgiji.

BEOGRAD, 11. marta 2010. (Beta) - Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je u četvrtak u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Albanije Iljirom Metom o bilateralnim odnosima, stabilnosti i integraciji regiona u Evropsku uniju (EU).

Uprkos različitom mišljenju o pitanju Kosova, akcenat razgovora stavljen je na poboljšanje bilateralne saradnje koja je, kako se navodi u saopštenju Predsedništva, na niskom nivou, posebno u oblasti ekonomije.

BEOGRAD, 11. marta 2010. (Beta) - Policija je u Blacu kod Kuršumlije uhapsila Milivoja Zarubicu (1965), koji je bio u bekstvu od izdržavanja pravosnažne kazne od četiri godine zatvora, na koju je osudjen zbog organizovanja prostitucije i trgovine ljudima, saopštio je MUP.

Zarubica je prilikom hapšenja koristio lažne dokumente na ime Zoran Papović, na osnovu kojih je boravio na području Niša i Leskovca, gde se bavio i trgovinom kulturnih dobara pronadjenih nezakonitim arheološkim iskopavanjima na različitim mestima u Srbiji.

Tokom 1999. godine protiv njega su podnete tri krivične prijave, a u jednoj akciji protiv Zarubice, u decembru 1999, policija je u Resniku kod Beograda pronašla 46 devojaka iz Rumunije i Moldavije i 180.000 maraka, podsetio je MUP.

"Javnosti poznat kao 'balkanski kralj trgovine ljudima', Zarubica je 2003. godine bio u bekstvu dva meseca, kada je policija za njim tragala zbog posredovanja u prostituciji. Tom prilikom uhapšen je u akciji 'sablja' u Batajnici", piše u policijskom saopštenju.

Dodaje se da je tadašnji Okružni sud u Beogradu Zarubicu i još 11 optuženih 2004. godine i 2005. godine osudio zbog trgovine ljudima, jer je učestvovao u organizovanju prostitucije i protivpravnom lišenju slobode najmanje 11 moldavskih državljanki.

BEOGRAD, 11. marta 2010. (Beta) - Policija u Grčkoj uhapsila je protosindjela Simeona Vilovskog, za kojim je Viši sud u Beogradu raspisao poternicu zbog finansijskih malverzacija, potvrdio je agenciji Beta direktor Policije Srbije Milorad Veljović.

Protosindjel Vilovski i direktor Eparhijskog centra "Rade Neimar" Predrag Subotički osumnjičeni su da su nezakonito prisvojili 350.000 evra namenjenih rekontrukciji manastira na Kosovu.

Subotički se nalazi u pritvoru, dok je protiv Simeona Vilovskog bila raspisana medjunarodna poternica jer je bio nedostupan pravosudnim organima Srbije.

BEOGRAD, 11. marta 2010. (Beta) - Drama u beogradskom naselju Cerak, gde se naoružani muškarac, posle razmene vatre sa policijom zabarikadirao u stan, okončana je u četvrtak popodne.

Posle 15-časovnih pregovora sa policijom, D.B, se oko 14.55 predao. Dok je ulazio u sanitet D.B. je vikao "Živela Srbija".

Zgrada u kojoj je D.B, 50-godišnje vojno lice u penziji, naoružan upao u komšinicin stan, bila je evakuisana, a oko nje su bili rasporedjeni pripadnici protivterorističkih jedinica MUP-a.

D.B. je, kako su novinarima prenele komšije, u sredu uveče oko 22 sata u zgradi u Sandžačkoj ulici u kojoj živi na drugom spratu, počeo da viče i da preti stanarima da će ih sve pobiti.

Kada je došla policija, otpočela je razmena vatre u kojoj je ispaljeno oko 30 metaka ali niko nije povredjen. Prema tvrdnjama komšija, D.B. je u razmeni vatre pogodjen ali je imao pancir na sebi.